TFT monitori (engl. Thin Film Transistor) spadaju u LCD (engl. Liquid  Crystal Display) vrstu monitora. Ne sadrže katodnu cev, već tečne  kristale između dve staklene ploče, dva polarizaciona filtera,  filtera boje i dva sloja za poravnavanje. Iza ovih slojeva se nalazi  pozadinsko osvetljenje koje se obično sastoji od više fluorescentnih  lampi. Dovođenjem napona na sloj za poravnavanje se stvara električno  polje koje poravnava tečne kristale, što onemogućava svetlosti da  prođe kroz njih, dok se ukidanjem napona omogućava prolaz.
Razlika između CRT i TFT monitora je velika. CRT monitori su kabasti,  dok su TFT tanki i veliki taman koliko treba. Potrošnja električne  energije je kod CRT monitora oko 80 vati za 17 inča dok je kod TFT  jedva 20. CRT monitori emituju elektrone iz katodne cevi, koji izleću  i do 80 cm izvan ekrana i ako čovek sedi blizu onda ga pogađaju. To  se oseti pri dugotrajnom sedenju ispred monitora na maloj udaljenosti
(idealno je 50 cm, ali tada smo još u zoni zračenja pa je  preporučljivo na svakih sat uraditi pauzu od 10-ak minuta). Kod TFT  monitora ovoga nema, tj. elektroni ne izleću na toliku udaljenost,  već na par cm od stakla. Osvežavanje CRT monitora je u idealnom  slučaju 120 herca po sekundi a većina kvalitetnih monitora je mogla  da nam ponudi do 100 herca, jeftiniji su išli do 85 (1 herc je jedna  slika u sekundi koju iscrta monitor). Kod TFT monitora osvežavanje  vrši samo kada je to potrebno (kada se na slici nešto pomera). Brzina  savremenih TFT monitora je 2 mili sekunde ili 500 slika u sekundi za  primer uzmite monitor od 16 ms je imao nešto više od 50 slika u  sekundi.

Glavni nedostatak TFT monitora je vernost prikaza slike, pošto je  slika „plastičnija“ od one na CRT, što može da zasmeta grfičkim  dizajnerima, ali i to će brzo da se reši. Postoji niz nedostataka u  svakoj tehnologiji, pa tako i u ovoj, TFT tehnologija nije savršena,  tako slika nije ista pri svim uglovima gledanja, pošto su kristali u  nekoj vrsti mreže, oni daju idealnu sliku kada se gleda pod uglom od  90 stepeni u odnosu na ekran, u zadnje vreme se pojavljuju monitori  koji su deklarisani na ugao vidljivosti od 180 stepeni, dobijamo  utisak da je sve savršeno. Konstrukcija samog ekrana je takva, da se  slika degradira prilikom gledanja sa strane. Kod jeftinijih monitora  je to jako vidljivo, a kod skupih manje, ali ipak postoji  degradacija. Naravno, ako se monitor koristi samo za jednog  korisnika, to nije problem, jer je monitor lagan i vrlo lako se  podešava u položaj koji je za korisnika idealan, problem je kad više  ljudi gleda npr. film, onda oni sa strane imaju lošiju sliku od onih  u centru. Kod skupljih monitora je to manje uočljivo.

Postoje još četiri vrste TFT monitora.

Prva se deli na ekran sa odnosom 16:10 i 5:4, sada je u modi 16:10  pošto se filmovi za DVD i bioskop prave u odnosu 16:9 a razlog zašto  je uzet odnos 16:10 je taj, što je to kompromis između monitora za  uživanje i rad, poznatiji su kao vajd skrin monitori. Prednost je ta,
što se ne prikazuju one dve crne štrafte na gornjem i donjem delu  ekrana, samim tim se i bolje iskorišćava raspoloživi prostor. 5:4 su  monitori na koje smo navikli. Ovi monitori su jeftiniji za  proizvodnju od 5:4, jer se od jedne ploče stakla manje baci kao  škart, tj. više se stakla iskoristi. Mana, manji razmak između gornje  i donje granice nas navodi da umesto 17 inča kupimo 19, jer upravo ta  dijagonala odgovara veličini od 17 inča 5:4 monitora, ali dobijamo na  širini. Ovaj odnos se koristi i pri novijim generacijama lap-top  računara, a pošto je lap-top širi, dobija se prostor koji se koristi  za ubacivanje numeričke tastature, što je još jedan plus.

Druga vrsta je pivot model, tj. monitor koji se okreće oko vertikalne  ose, pogodan je za dizajnere, jer okretanjem monitora u vertikalu,  dizajner ,npr. novina, dobija prostor koji omogućava da vidi celu  stranicu a4 formata bez dodatnog skrolovanja, što je još jedna  prednost ovih monitora. Naravno, ova funkcija takođe košta, ali onaj  kome to koristi, njemu se i isplati.

Treća vrsta TFT monitora su sa ugrađenim TV Tjunerom, tako da monitor  može da služi i kao TV, ti monitori su obično skuplji od televizora,  ali gledajući da samim tim štedite na tome da umesto dva uređaja  kupujete jedan, to je takođe prednost, kako za kućni budžet, tako i  za prostor.

Četvrta vrsta su monitori sa DVI ulazom iliti digitalnim. To su  monitori kao i svaki drugi TFT, samo što koriste napredniju vezu sa  računarom. Slika preko DVI veze je kvalitetnija, oštrija i u svakom  pogledu bolja. Kod jeftinijih modela je ponekad slika lošija u odnosu  na vezu preko VGA konekcije, ali to je čisto marketinški trik. Tako  da se pri kupovini monitora koristite starim pravilom, koliko para –  toliko i muzike.